Gradjanska Unija / Misija - Vizija


GRADJANSKA UNIJA - izgradimo gradjansko drustvo po meri svih nas, u kome svi gradjani imaju jednake mogucnosti, jednaka prava i jednake duznosti.
Beograd nije London, Srbija nije Engleska, Beograd i netreba biti London, niti Srbija da bude Engleska, Beograd je Beograd, Srbija je Srbija, ali, Gradjanska Srbija, sa istim principima, sa slicnim nacinom zivota, sa istim pravima, sa istim duznostima, uz postovanje Evropskih vrednosti, ali i nase tradicije i kulture.
Stvorimo od Srbije Gradjansku, Evropsku Srbiju.
To mozemo samo zajedno
- pridruzite nam se .

www.gradjanskaunija.org

недеља, 16. фебруар 2020.


Srbija na Balkanskoj vetrometini

Sama geografska pozicija Srbije je kroz istoriju i krojila njen put, politicko – ekonomske pravce, odluke i dogadjaje.

Dok su se nacionalne strukture stanovnistva visokorazvijenih zapadnih zemalja, menjale dolaskom i migracijama stanovnika iz manje razvijenih zemalja u ove zemlje, i time “naterale” same zemlje da se ideje nacionalizma koliko toliko potisnu iz najjednostavnijeg razloga sto svaki doseljenik ce dati mnogo vise doprinosa u razvoju te zemlje ukoliko sebe vidi kao deo nje, a sada, postoji vec i cetvrta generacija od pocetka vecih migracija ka zapadnim evropskim zemljama, kod koje se vec polako ali sigurno gubi cak i jezik maternjih zemalja iz kojih su dosli njihovi preci. Cilj je postignut. Demografska struktura ovakvim dugorocnim politikama donosi rezultate vise od pozitivnih, i pored malog prirodnog prirastaja demografska struktura je bolja nego kod nas.

Naravno, tu se radi o dugorocnim, visedecenijskim politikama i planovima, koje mi nikako nemozemo na vatrometini na kojoj se Srbija nalazi primeniti nekakvim zakonima, odlukama, izglasavanjima, vec radi se o jednom ozbiljnom i dugorocnom procesu prvo, jacanjem proizvodne privrede koja dolazi do faze nedostatka radne snage ali sve praceno povecanjem zarada do granice da one postanu zanimljive ne “bilo kome”, vec da tom linijom ustvari mi kao zemlja “biramo” pravce migracija, odnosno ciljnu grupu, jer ovakvim razmisljanjima, a bez vrlo ozbiljnog rada na svakom detalju, mozemo sebe dovesti u ozbiljan problem (pa, cak i nacionalni, iako pricamo o smanjenju pridavanja znacaja nacionalnoj pripadnosti i smanjivanju “akcenta” na ovu temu), i to zbog samog okruzenja, ekonomsko – kulturalnog nivoa istog, a uz to i vrlo poznatim “dugorocnim ciljevima” nekih od "komsija", pa bi ovakva demografsko – politicko – ekonomska resenja mogla biti lako i zloupotrebljena, ukoliko ovakvi procesi se zapocnu u ranijim ekonomskim fazama. a ne u trenutku kada  politicko - ekonomski uslovi budu najadejvatniji.

Nazalost, na nasem Balkanu je sve teze realizovati, nego “tamo negde” ...
Ali zato smo mi tu, gradjani Srbije, da se borimo za ovu zemlju na Balkanskoj vatrometini, ne puskom, to smo vec mnogo puta videli da je pogresno, vec odbacivanjem politicke apstinencije i ukljucivanjem svakog pojedinca u politicke procese, koji ce nas voditi napred, i mozda jednog dana ekonomsko – politicki i “odvesti sa Balkana” iako samo geografski ovde gde jesmo – na Balkanskoj vatrometini.

G.U./D.V.

субота, 02. март 2019.

Gradjanska Srbija

Sta cini Gradjansku Srbiju, i da li ona uopste postoji ?
Verovatno su odgovori na ova pitanja previse kompleksni za ma kakav tekst, i jedino realno je siroko diskutovati o njima na otvorenim forumima.

Gradjanska Srbija su ljudi koji iz gradjanskog ugla gledaju na sva gradjansko politicka desavanja oko nas, ljudi koji razumno i gradjanski razmisljaju, obrazovani ljudi, intelektualci, ali i ljudi bez obzira na stepen obrazovanja pristojni ljudi, koji postuju prava gradjana u svojoj zajednici bez obzira na nacionalnost, veru, opredeljenje, drustveni status i slicno.

Problem je u tome sto je jedan deo tih gradjanski orijentisanih ljudi vec ili otisao iz Srbije, ili je iz licnih ili drugih interesa ucesnik u politici u negradjanski nastorjenim strankama (jer na Balkanu, samo takve nazalost, mogu dobiti ozbiljan procenat glasova na izborima), a mozda i najveci deo, razocaran u sve, je otisao u apstinenciju i jednostavno balkanskim recnikom receno “gleda svoja posla”.

Situacija vrlo nezavidna, i za sada bez velikih sansi za ma kakvim svetlom na kraju tunela koji u ovom trenutku vise lici na “pecinu” nego na “tunel”, a narocito zato sto je suprotnost gradjanskom razmisljanju nesto sto vodi ka – netolerantnosti, nasilnosti, nacionalizmu, neravnopravnosti, da ne nabrajam dalje, ali, sve do fasizma u mnogo oblika i varijacija.

Prilicno je realno razmisljanje prosecnog gradjanina – zasto ja da “ne gledam svoja posla”, i koliko moze biti suludo propagiranje ma kakvih gradjanskih ideja na Balkanu, u ma kom obliku ili kroz angazovanje u gradjanskim organizacijama ili politickim angazovanjem , kada (ne samo u Srbiji) , zbir svih glasova gradjanski nastrojenih politickih partija od pre desetak godina nemoze doci do 1%. To je nazalost ogledalo Balkana i to je nesto sto je zatvorilo gradjansku scenu u Srbiji i dovelo do “mrtve tacke” iz koje se mora krenuti od nule , odnosno, probuditi veci deo (ukoliko su jos u Srbiji) od tih 500.000 glasaca na izborima, koliko toliko gradjanskih opcija, a vecina tih potencijalnih glasova je sada medju apstinentima koji i “redovno neizlaze na biralista”.
Taj procenat (5-7%), a narocito kada je Balkan u pitanju je sasvim dovoljan za jak gradjanski blok u parlamentu, koji bi trebao biti cilj, i koji se ne bi “priklanjao” ni vezivao ni za jednu vecu grupaciju i politicku opciju, vec uvek biti dobar saradnik ali i kriticar eventualno gradjansko pogresnih politickih odluka u samom parlamentu, a uvek vodeci racuna o interesu gradjana.

Ovo je vec politicka dilema, ali vrlo verovatno na celom Balkanu se tope gradjansko orijetisane opcije u parlamentima, bas iz razloga povecanja “apetita” ili prevelikih planova, ali i priklanjanja vecim blokovima (nebitno levim ili desnim, sada ili u proslosti vladajucim), a koji se kroz vreme smenjuju neizbeznim procesima, a tada sa njima “odu” i oni koji su tu morali ostati i za svaku sledecu vlast da je pozitivnom kritikom drze na kursu gradjansko orijentisanog drustva, a koji je osnov za priblizavanje Balkana i potpunog prihvatanja Evropskih vredosti.


G.U. / D.V.

недеља, 20. јануар 2019.

Dobra  komunikacija  za  bolju  buducnost

Verovatno nepostoji potpuno ispravna definicija za pojam Gradjansko drustvo, ali je nesporno da se pojam Gradjansko drustvo odnosi na totalitet dobrovoljnih, neprofitnih, gradjanskih i socijalnih organizacija i institucija koje su osnovane gradjanskom inicijativom bez ucesca drzavnih struktura (ili bi tako bar trebalo biti), a kao suprotnost drzavnim strukturama ali i ustanovljenim pravilima trzista ili interesnim grupama bile one ekonomske, politicke, familijarne …

Gradjansko drustvo afirmise gradjane na kolektivne akcije, a kojima se afirmisu zajednicke vrednosti koje drzavni sistemi ne podrzavaju ili ne podrzavaju ili im ne daju na znacaju u dovoljnoj meri.

Stub Gradjanskog drustva su nevladine organizacije, grupe, unije, sindikati ili koalicije istih, a kao svesnija, otvorenija forma delovanja od samog drzavnog sistema koji iz mnogo razloga je daleko zatvoreniji i sporiji kada su u pitanju reakcije na potrebe gradjana jedne zajednice, a zbog same komplikovane forme drzavnih sistema i sporosti procesa za bilo kakve promene u njima.

Zbog toga je vrlo bitna saradnja drzave sa organizcijama Gradjanskog drustva, koje su u svim razvijenim drustvima stub, koji omogucuje brzu i bolju reakciju po deafultu sporog, drzavnog mehanizma na potrebe gradjana.

Gradjansko drustvo i organizacije ove sfere ne treba gledati kao na “kriticara vlasti” (a, sto je na Balkanu “normalno” vec decenijama) vec kao vezu i model za direktan kontakt drzavnog sistema i gradjana, a sto je u obostranom interesu i drzave i gradjana, a dobra komunikacija izmedju ove dve sfere je uslov za napredak drzave, a sve u cilju boljih ispunjenja potreba gradjana.

Naravno, bitno je da Civilno drustvo svake zajednice ostane autonomna sfera koju ne nadzire drzava. Smisao Civilnog drustva je da deluje u oblastima vaninstitucijalnih aktivnosti a, sto je moguce samo uz otvoreno drustvo zasnovano na vladavini prava, toleranciji i slobodi kretanja ideja.
Polazna tacka i glavni pokretac su sami gradjanini, koji razvojom Civilnog drustva se organizuju stvaranjem razlicitih oblika nevladinih organizacija.


G.U. / D.V.

недеља, 04. новембар 2018.

Sunce tudjeg neba

Mnogi globalni ekonomski a, u direktnoj vezi s tim i migracijski tokovi su nastali planom jakih interesnih grupacija ili su jednostavno tok dugogodisnje inercije, ma da su kod ekonomskih strucnjaka misljenja podeljena kada je u pitanju teorija “inercije”.

U svakom slucaju, dok svest pojedinca ali i “malih” drzava je okrenuta ka ovakvim procesima iz ugla “nemog posmatraca”, mi kao gradjani, moramo se prilagodjavati takvim tokovima, ali i truditi se da prevazidjemo prvo kao pojedinci, a zatim i kao zajednica takav pogled.

Na svetskoj ekonomsko – politickoj sceni, realno, ne postoje veliki i mali. Mnogim, narocito ekonomskim pravcima kretanja svetske ekonomije , a koji direktno uticu na sve ostalo, pa i na migracijske tokove, ne upravljaju “velike drzave”, vec interesne grupacije, pa cak i pojedinci - “um caruje, snaga klade valja”. Svako od nas, a narocito drustvo kao celina jedne oblasti, drzave, regiona , moze mnogo vise uticati na kvalitet svog zivota i na tekuce ekonomsko – politicke – migracijske tokove koji su prisutni u jednoj sredini, jer, na svaku specificnu pojavu iz oblasti ekonomije, politike, migracija treba brzo reagovati uz detaljnu analizu iz najjednostavnijeg razloga sto uglavnom dugorocne posledice budu katastrofalne, dok kratkorocno posmatrano ponekad su “planirani” tokovi ove vrste toliko dobro osmisljeni da posmatracu izgledaju cak i pozitino.

Generalni problem gradjana u celom svetu, je opste razmisljanje pojedinca “sta ja tu mogu”, problem drustva je podsvesno razmisljanje “moze biti i gore , dobro je”, a u slucaju nase Srbije, dok je svest gradjana u ovom pogledu takva, dok nemo gledamo mnoge trenutne procese od pravca demografske strukture, migracijskim procesa samim tim i ekonomskim resursima pa i u pogledu radne snage , a koja je uslov za jaku privredu proizvodno orijentisane ekonomije, u vrlo bliskoj buducnosti, ne pricamo o periodu od nekoliko vekova, vec o relativno kratkim vremenskim periodima od samo 15-20 godina, klizimo ka najrealnijoj “kataklizmi” ekonomije, demografije i drustva kao celine. I ponovo, osvrnucemo se na osnovu i apsolutni, koren problema: “... pa sve ja to znam, ali sta ja tu mogu, nemogu ja stati na granice i ne dozvoljavati mladima da odlaze u neke razvijenije ekonomije ili stvoriti novih par miliona dece, ili dovesti ekonomiju na visi nivo, povecati proizvodnju i upetostruciti izvoz ...” , medjutim, realnost je drugacija, i samo aktivacijom prvo pojedinca, pa zatim drustvenih grupa u pravcu bolje buducnosti – mozemo promeniti ili bar ublaziti sadasnje negativne tokove.

G.U. - D.V.


петак, 27. април 2018.

Pojedinac kao pokretac

Politikologija kao nauka i bavljenje politikom ali i angazovanje kroz rad gradjanskih organizacija je po deafultu, uvek namenjena “tamo nekom drugom”, a ne nama, i zbog takvog stava, celo drustvo tone sve dublje u ustajalu zabokrecinu srpske gradjanske i politicke scene.
Pojavi se tu i tamo poneki clanak na ovu temu, ali uvek je zakljucak da se radi o “globalnom problemu” koji je problem cele Evrope (neangazovanje mladih u politickim i gradjanskim procesima). Sama rec politika je rec koja odbija mladju populaciju. Pominjanje gradjanskih organizacija budi secanja na neka (nadamo se davna vremena) kada je rec “gradjansko angazovanje” znacilo “angazovanje protiv drzave”odnosno, protiv vlasti, ali istina je sasvim drugacija, gradjanske organizacije u svim uredjenim drustvima su partner vlasti , koje su veza izmedju gradjana i vlasti i bez kojih se savremeno organizovano drustvo nemoze ni zamisliti.
Politicko i gradjansko obrazovanje je vrlo vazno i ima nekoliko vrlo bitnih zadataka. Prvi je sticanje elementarnih znanja o politici i gradjanskom drustvu, politickim akterima, procesima sa ciljem posedovanja osnovnih informacija o fenomenu politike i uticaju gradjanskog drustva na politiku. Drugi zadatak je razvoj gradjanskih vrednosti, politicke kulture, razumevanje pojma demokratije. Treci zadatak dolazi u fazi potpunog razumevanja predhodne dve faze i podrazumeva osposobljenost za aktivno ucesce pojedinca u gradjanskim ali i politickim procesima.
Sticanje znanja , vestina ali i njihovo razvijanje je vrlo vazno, prvenstveno za mlade koji moraju izaci iz stanja pogleda na politiku i tokove u gradjanskom drustvu iz ugla totalnog nepoverenja u politcke i gradjanske tokove sa preduverenjem da “ja nista nemogu promeniti”.
Osnovno je, da mladi shvate da svaki pojedinac, moze biti pokretac ili deo pokretackog tima koji ce ovo drustvo u gradjanskom i politickom smislu pokrenuti u pravcu koji ima za cilj, bolji zivot svih nas sada ali i buducih generacija.

G.U. / D.V.
Mali korak za pojedinca - veliki za buducnost

Kako na celom Balkanu , pa po nekim istrazivanjima i u celoj Evropi tako i kod nas, mladi se u vrlo malom broju ukljucuju u drustvene tokove koji doprinose odredjivanju buducnosti jedne zajednice bilo da se radi o angazovanosti u gradjanskim organizacijama, bilo da je u pitanju sama politika.
Vrlo mali broj gradjana, a narocito mladih shvata vaznost gradjanske kontrole politickih tokova , uticaja na njih kao i vaznost da se sto vise mladih ukljucuje u odredjivanje svoje buducnosti kroz angazovanost bilo u gradjanskim ili politickim organizacijama.
Kada govorimo o politici, zbog svega navedenog, javlja se jos jedan fenomen, kao i u svim oblastima i u ovom slucaju imamo problem “deficita koji obara kvalitet …” ako na ovo gledamo iz ugla biznisa, ukoliko imamo “mali broj pruzaoca jedne vrste usluge na jednom prostoru”, tada kao parametar merljivosti kvaliteta izvrsene usluge imamo radove tog malog broja pruzaoce usluge, koja bi imala sasvim drugacije parametre i etalone kada bi smo imali visestruko vise pruzaoca takve usluge, a samim logicnim razmisljanjem jedini osteceni su realno, korisnici usluge, a jedini profiteri su taj mali broj pruzaoca usluge, ISTO vazi i za politiku, samo sto su tu posledice daleko vece nego kada se radi o “malom broju losih frizera” na jednom podruciju, radi se o buducnosti svih nas, o kvalitetu zivota svih nas ali i nasih buducih generacija. Smemo slobodno reci, da je drustveno odgovorno angazovati se na stvaranju bolje buducnosti ili kroz gradjanske vidove aktivnosti ili direktno kroz politiku.
Nazalost zivimo u vremenima kada cesto nemamo vremena ni za naizgled “bitnije” stvari, ali, za “sebicnost” u ovom slucaju nesme biti opravdanja, jer se radi o nasoj zajednickoj buducnosti, ali i buducnosti nase dece.
Zauzmi svoj stav, ma kakav on bio, levi ili desni, plav, crven, zut ili ma koje druge boje, i pomozi sebi i buducim generacijama da zive bolje. Svako od nas moze mnogo, vise nego sto misli na prvi pogled da moze. Za pocetak, pratite i ukljucite se u rad gradjanske organizacije iz Vase sfere interesovanja ili pristupite politickom angazovanju u stranci koja je najbliza vasim pogledima, pa iako krecete sa najnizeg lokalnog nivoa, imajte na umu da su SVI pa i oni na samom vrhu bilo koje organizacije bili tu gde ste Vi sada, na pocetku. U toku angazovanja dolazice i do neslaganja, uvek iznosite svoja miseljenja i stavove, ukoliko su ispravniji od postojecih i trenutno utvrdjenih, vecina ce ih prihvatiti i poci ce Vasim pravcem razmisljanja , to je sustina i ono cemu moramo teziti, da se cuju u svakoj organizaciji, stranci, na politickoj sceni jedne zemlje razlicita misljenja i stavovi i vecina ce pre ili kasnije videti ispravnost i svesno ili ne, prihvatati i uvazavati bolje … vraticemo se “malom broju losih frizera na jednom podruciju” sa pocetka price … samo sto rezultat u ovom slucaju nisu samo lepse frizure korisnika usluge vec BOLjA BUDUCNOST za sve nas i buduce geneacije, a sto je , moramo priznati – vazno i nikakva “sebicnost” nesme zaustaviti ovakve tokove.

G.U. / D.V.