Gradjanska Unija / Misija - Vizija


GRADJANSKA UNIJA - izgradimo gradjansko drustvo po meri svih nas, u kome svi gradjani imaju jednake mogucnosti, jednaka prava i jednake duznosti.
Beograd nije London, Srbija nije Engleska, Beograd i netreba biti London, niti Srbija da bude Engleska, Beograd je Beograd, Srbija je Srbija, ali, Gradjanska Srbija, sa istim principima, sa slicnim nacinom zivota, sa istim pravima, sa istim duznostima, uz postovanje Evropskih vrednosti, ali i nase tradicije i kulture.
Stvorimo od Srbije Gradjansku, Evropsku Srbiju.
To mozemo samo zajedno
- pridruzite nam se .

www.gradjanskaunija.org

субота, 02. март 2019.

Gradjanska Srbija

Sta cini Gradjansku Srbiju, i da li ona uopste postoji ?
Verovatno su odgovori na ova pitanja previse kompleksni za ma kakav tekst, i jedino realno je siroko diskutovati o njima na otvorenim forumima.

Gradjanska Srbija su ljudi koji iz gradjanskog ugla gledaju na sva gradjansko politicka desavanja oko nas, ljudi koji razumno i gradjanski razmisljaju, obrazovani ljudi, intelektualci, ali i ljudi bez obzira na stepen obrazovanja pristojni ljudi, koji postuju prava gradjana u svojoj zajednici bez obzira na nacionalnost, veru, opredeljenje, drustveni status i slicno.

Problem je u tome sto je jedan deo tih gradjanski orijentisanih ljudi vec ili otisao iz Srbije, ili je iz licnih ili drugih interesa ucesnik u politici u negradjanski nastorjenim strankama (jer na Balkanu, samo takve nazalost, mogu dobiti ozbiljan procenat glasova na izborima), a mozda i najveci deo, razocaran u sve, je otisao u apstinenciju i jednostavno balkanskim recnikom receno “gleda svoja posla”.

Situacija vrlo nezavidna, i za sada bez velikih sansi za ma kakvim svetlom na kraju tunela koji u ovom trenutku vise lici na “pecinu” nego na “tunel”, a narocito zato sto je suprotnost gradjanskom razmisljanju nesto sto vodi ka – netolerantnosti, nasilnosti, nacionalizmu, neravnopravnosti, da ne nabrajam dalje, ali, sve do fasizma u mnogo oblika i varijacija.

Prilicno je realno razmisljanje prosecnog gradjanina – zasto ja da “ne gledam svoja posla”, i koliko moze biti suludo propagiranje ma kakvih gradjanskih ideja na Balkanu, u ma kom obliku ili kroz angazovanje u gradjanskim organizacijama ili politickim angazovanjem , kada (ne samo u Srbiji) , zbir svih glasova gradjanski nastrojenih politickih partija od pre desetak godina nemoze doci do 1%. To je nazalost ogledalo Balkana i to je nesto sto je zatvorilo gradjansku scenu u Srbiji i dovelo do “mrtve tacke” iz koje se mora krenuti od nule , odnosno, probuditi veci deo (ukoliko su jos u Srbiji) od tih 500.000 glasaca na izborima, koliko toliko gradjanskih opcija, a vecina tih potencijalnih glasova je sada medju apstinentima koji i “redovno neizlaze na biralista”.
Taj procenat (5-7%), a narocito kada je Balkan u pitanju je sasvim dovoljan za jak gradjanski blok u parlamentu, koji bi trebao biti cilj, i koji se ne bi “priklanjao” ni vezivao ni za jednu vecu grupaciju i politicku opciju, vec uvek biti dobar saradnik ali i kriticar eventualno gradjansko pogresnih politickih odluka u samom parlamentu, a uvek vodeci racuna o interesu gradjana.

Ovo je vec politicka dilema, ali vrlo verovatno na celom Balkanu se tope gradjansko orijetisane opcije u parlamentima, bas iz razloga povecanja “apetita” ili prevelikih planova, ali i priklanjanja vecim blokovima (nebitno levim ili desnim, sada ili u proslosti vladajucim), a koji se kroz vreme smenjuju neizbeznim procesima, a tada sa njima “odu” i oni koji su tu morali ostati i za svaku sledecu vlast da je pozitivnom kritikom drze na kursu gradjansko orijentisanog drustva, a koji je osnov za priblizavanje Balkana i potpunog prihvatanja Evropskih vredosti.


G.U. / D.V.

недеља, 20. јануар 2019.

Dobra  komunikacija  za  bolju  buducnost

Verovatno nepostoji potpuno ispravna definicija za pojam Gradjansko drustvo, ali je nesporno da se pojam Gradjansko drustvo odnosi na totalitet dobrovoljnih, neprofitnih, gradjanskih i socijalnih organizacija i institucija koje su osnovane gradjanskom inicijativom bez ucesca drzavnih struktura (ili bi tako bar trebalo biti), a kao suprotnost drzavnim strukturama ali i ustanovljenim pravilima trzista ili interesnim grupama bile one ekonomske, politicke, familijarne …

Gradjansko drustvo afirmise gradjane na kolektivne akcije, a kojima se afirmisu zajednicke vrednosti koje drzavni sistemi ne podrzavaju ili ne podrzavaju ili im ne daju na znacaju u dovoljnoj meri.

Stub Gradjanskog drustva su nevladine organizacije, grupe, unije, sindikati ili koalicije istih, a kao svesnija, otvorenija forma delovanja od samog drzavnog sistema koji iz mnogo razloga je daleko zatvoreniji i sporiji kada su u pitanju reakcije na potrebe gradjana jedne zajednice, a zbog same komplikovane forme drzavnih sistema i sporosti procesa za bilo kakve promene u njima.

Zbog toga je vrlo bitna saradnja drzave sa organizcijama Gradjanskog drustva, koje su u svim razvijenim drustvima stub, koji omogucuje brzu i bolju reakciju po deafultu sporog, drzavnog mehanizma na potrebe gradjana.

Gradjansko drustvo i organizacije ove sfere ne treba gledati kao na “kriticara vlasti” (a, sto je na Balkanu “normalno” vec decenijama) vec kao vezu i model za direktan kontakt drzavnog sistema i gradjana, a sto je u obostranom interesu i drzave i gradjana, a dobra komunikacija izmedju ove dve sfere je uslov za napredak drzave, a sve u cilju boljih ispunjenja potreba gradjana.

Naravno, bitno je da Civilno drustvo svake zajednice ostane autonomna sfera koju ne nadzire drzava. Smisao Civilnog drustva je da deluje u oblastima vaninstitucijalnih aktivnosti a, sto je moguce samo uz otvoreno drustvo zasnovano na vladavini prava, toleranciji i slobodi kretanja ideja.
Polazna tacka i glavni pokretac su sami gradjanini, koji razvojom Civilnog drustva se organizuju stvaranjem razlicitih oblika nevladinih organizacija.


G.U. / D.V.