Gradjanska Srbija

Sta cini Gradjansku Srbiju, i da li ona uopste postoji ?

Verovatno su odgovori na ova pitanja previse kompleksni za ma kakav tekst, i jedino realno je siroko diskutovati o njima na otvorenim forumima.

Gradjanska Srbija su ljudi koji iz gradjanskog ugla gledaju na sva gradjansko politicka desavanja oko nas, ljudi koji razumno i gradjanski razmisljaju, obrazovani ljudi, intelektualci, ali i ljudi bez obzira na stepen obrazovanja pristojni ljudi, koji postuju prava gradjana u svojoj zajednici bez obzira na nacionalnost, veru, opredeljenje, drustveni status i slicno.

Problem je u tome sto je jedan deo tih gradjanski orijentisanih ljudi vec ili otisao iz Srbije, ili je iz licnih ili drugih interesa ucesnik u politici u negradjanski nastorjenim strankama (jer na Balkanu, samo takve nazalost, mogu dobiti ozbiljan procenat glasova na izborima), a mozda i najveci deo, razocaran u sve, je otisao u apstinenciju i jednostavno balkanskim recnikom receno “gleda svoja posla”.

Situacija vrlo nezavidna, i za sada bez velikih sansi za ma kakvim svetlom na kraju tunela koji u ovom trenutku vise lici na “pecinu” nego na “tunel”, a narocito zato sto je suprotnost gradjanskom razmisljanju nesto sto vodi ka – netolerantnosti, nasilnosti, nacionalizmu, neravnopravnosti, da ne nabrajam dalje, ali, sve do fasizma u mnogo oblika i varijacija.

Prilicno je realno razmisljanje prosecnog gradjanina – zasto ja da “ne gledam svoja posla”, i koliko moze biti suludo propagiranje ma kakvih gradjanskih ideja na Balkanu, u ma kom obliku ili kroz angazovanje u gradjanskim organizacijama ili politickim angazovanjem , kada (ne samo u Srbiji) , zbir svih glasova gradjanski nastrojenih politickih partija od pre desetak godina nemoze doci do 1%. To je nazalost ogledalo Balkana i to je nesto sto je zatvorilo gradjansku scenu u Srbiji i dovelo do “mrtve tacke” iz koje se mora krenuti od nule , odnosno, probuditi veci deo (ukoliko su jos u Srbiji) od tih 500.000 glasaca na izborima, koliko toliko gradjanskih opcija, a vecina tih potencijalnih glasova je sada medju apstinentima koji i “redovno neizlaze na biralista”.

Taj procenat (5-7%), a narocito kada je Balkan u pitanju je sasvim dovoljan za jak gradjanski blok u parlamentu, koji bi trebao biti cilj, i koji se ne bi “priklanjao” ni vezivao ni za jednu vecu grupaciju i politicku opciju, vec uvek biti dobar saradnik ali i kriticar eventualno gradjansko pogresnih politickih odluka u samom parlamentu, a uvek vodeci racuna o interesu gradjana.

Ovo je vec politicka dilema, ali vrlo verovatno na celom Balkanu se tope gradjansko orijetisane opcije u parlamentima, bas iz razloga povecanja “apetita” ili prevelikih planova, ali i priklanjanja vecim blokovima (nebitno levim ili desnim, sada ili u proslosti vladajucim), a koji se kroz vreme smenjuju neizbeznim procesima, a tada sa njima “odu” i oni koji su tu morali ostati i za svaku sledecu vlast da je pozitivnom kritikom drze na kursu gradjansko orijentisanog drustva, a koji je osnov za priblizavanje Balkana i potpunog prihvatanja Evropskih vredosti.

G.U. / D.V.

Dobra  komunikacija  za  bolju  buducnost

Verovatno nepostoji potpuno ispravna definicija za pojam Gradjansko drustvo, ali je nesporno da se pojam Gradjansko drustvo odnosi na totalitet dobrovoljnih, neprofitnih, gradjanskih i socijalnih organizacija i institucija koje su osnovane gradjanskom inicijativom bez ucesca drzavnih struktura (ili bi tako bar trebalo biti), a kao suprotnost drzavnim strukturama ali i ustanovljenim pravilima trzista ili interesnim grupama bile one ekonomske, politicke, familijarne …

Gradjansko drustvo afirmise gradjane na kolektivne akcije, a kojima se afirmisu zajednicke vrednosti koje drzavni sistemi ne podrzavaju ili ne podrzavaju ili im ne daju na znacaju u dovoljnoj meri.

Stub Gradjanskog drustva su nevladine organizacije, grupe, unije, sindikati ili koalicije istih, a kao svesnija, otvorenija forma delovanja od samog drzavnog sistema koji iz mnogo razloga je daleko zatvoreniji i sporiji kada su u pitanju reakcije na potrebe gradjana jedne zajednice, a zbog same komplikovane forme drzavnih sistema i sporosti procesa za bilo kakve promene u njima.

Zbog toga je vrlo bitna saradnja drzave sa organizcijama Gradjanskog drustva, koje su u svim razvijenim drustvima stub, koji omogucuje brzu i bolju reakciju po deafultu sporog, drzavnog mehanizma na potrebe gradjana.

Gradjansko drustvo i organizacije ove sfere ne treba gledati kao na “kriticara vlasti” (a, sto je na Balkanu “normalno” vec decenijama) vec kao vezu i model za direktan kontakt drzavnog sistema i gradjana, a sto je u obostranom interesu i drzave i gradjana, a dobra komunikacija izmedju ove dve sfere je uslov za napredak drzave, a sve u cilju boljih ispunjenja potreba gradjana.

Naravno, bitno je da Civilno drustvo svake zajednice ostane autonomna sfera koju ne nadzire drzava. Smisao Civilnog drustva je da deluje u oblastima vaninstitucijalnih aktivnosti a, sto je moguce samo uz otvoreno drustvo zasnovano na vladavini prava, toleranciji i slobodi kretanja ideja.

Polazna tacka i glavni pokretac su sami gradjanini, koji razvojom Civilnog drustva se organizuju stvaranjem razlicitih oblika nevladinih organizacija.

G.U. / D.V.